Konec dober vse dobro? - Pred dnevi nas je vznemirjalo pismo hrvaške plezalke Renate: poobjavljamo zato s Friko.si kako se je razpletlo.
"Uvijek sam smatrala da prilikom penjanja nije potrebno voditi računa o ruksaku i opremi u istom, budući ljudi/penjači na penjališta dolaze sa jednim jasnim ciljem. A cilj bi u svakom slučaju trebao biti pozitivan. Međutim prije cca tri godine na penjalištu u limskom kanalu, jednostavno mi je nestao na kamenu kratko odložen cinch. Osim meni poznatih, bila je samo veća grupa penjača iz Slovenije. Nije mi se izigravalo policajca pa sam nekako prešla preko tog gubitka i kupila novi. Danas, 10. 05. na penjalištu u Baški, Portafortuna, ponovilo se isto. Grupa dečki iz Slovenije, jednostavno je došla ispod sektora gdje smo penjali,počela se derati, gaziti po užadi, razbacala svoje stvari preko naših, te npr. šiltericom prekrila komplete mojih prijatelja. (od silnog kamenja baš ju je bilo nužno odložiti preko tuđih kompleta). To sam vidjela pa sam ih i upozorila, međutim na moju žalost nisam primijetila da su svojom hrpom stvari prekrili i moju vrećicu za komplete sa jednim frendom, mislim dvije sponke i tre-om...nije baš mala vrijednost!!! Srećom kompleti su bili vani na pojasu....Namjerno ili ne namjerno...neću ulazit u to jer sada više nije ni bitno...i tako opremu više neću vidjet....nadam se da će se glavni akteri prepoznat u priči ukoliko ovo uopće dođe do njih...pa nadam se da ih čini sretnima ta oprema... eto...."
Zgornjo e-pošto sem v obliki novice na naši strani objavil predvčerajšnjim. Objava je bila mišljena kot opozorilo na dogajanje(a) v plezališčih, ki so, to je dejstvo, postala že stalnica. Ni bistvo le v kraji, ki to na srečo ni bila, kot boste lahko prebrali v spodnjem Renatinem dodatku. V opisanem dogodku sem bil nekako posredno udeležen in tako dodatno vznemirjen, ter morda pretirano kritičen. Tudi sam sem že prevečkrat doživel srečanja s (pre)glasnimi plezalnimi družbami, bil sem priča dogodka, ko se je kmetu pod Kotečnikom dvignil pritisk (beri spipalo) in je začel s puško skakati pod steno... Zakaj? Ker so mu mulci, ki so šli mimo njegove hiše še "sikali" nazaj, ko jim je rekel, naj gredo po (njegovi) poti in ne čez (njegov) travnik. Samo dejanje ni bilo tako pretirano, je bilo pa dovolj, da je počilo kar se je nabiralo že dlje časa. No, zadeva je potem znana, delala se je nova pot do plezališča... Naj še omenim le najbolj znana druga problematična plezališča: Osp, Bohinjska Bela, Podpeč (ki plezališče ni več). Kako se celostno problematke vzgoje mladih (in manj mladih)novih plezalcev lotiti, je že drugo vprašanje. Načeloma je odgovornost vzgoje z zgledom na vseh nas, predvsem pa (mislim) na izvajalcih plezalnih šol in tečajev.
Plezanje je fajn, je užitek. Naj uživajo tudi drugi. Z nami in za nami.
Še naknadni Renatin komentar: "Nažalost, prijašnje loše iskustvo rezultiralo je ovim, pomalo bijesnim mailom. Na sreću ovaj puta se ipak ispostavilo da se sve dogodilo nenamjerno. Danas mi se javio Roman Bogataj (nije napisao koji klub), jedan od gore navedenih penjača koji je pronašao moju opremu i upravo dogovaramo način vraćanja. Hvala mu. I isprika za eventualne neugodnosti zbog mog maila. I da, slažem se sa komentarima da je bilo možda ishitreno, ali loša iskustva čine svašta...I da, ne mislim da se ni svi Hrvati lijepo ponašaju na penjalištima...
Naslovna fotografija: plezališče Portafortuna. Vir: climbingbaska.com.